Da reci su mrva - pekaru imam, nahranicu gladne...

"Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge i osetimo se nesrećni i krivi." DESANKA MAKSIMOVIC

Nekako, ceo svet je priroda. U njoj sve kruzi. I kako u prirodi kruzi tako, analizirajuci sve drustvene stvari, shvatis da ipak sve krug, krug, vrtlo, spirala, ali opet krug, pa ma kako bio visociji i rastao. I da su sve stvari smenjive. Kao ona poslovica koja kaze da posle kise dolazi sunce. Kao sto belo nije dovoljno belo bez crnog. Kad gledam svoj zivot unazad, koliko god da je bio lud (pozitivno) uvek je imao neku logicnu i uzlaznu putanju. Lepo odrastanje, iz malog mesta, u vece, pa jos vece, skola kako treba, sve redovno, ljubavi kako treba u odredjenim godinama, zabave uvek, putovanja... Svega. Na vreme (ja jos i pre vremena, u pocetku tog puberteta, koji smatram da nije ni postojao kod mene) naucim da uvek pakujem sve u lepse boje. I da se ne treba nervirati kad ne mozes da pomognes, jer od toga samo boli zeludac. Ipak, dodje tako neko vreme... Zavrsis fakultet, sve kako treba, i onda posao, i onda ekonomska kriza i onda katastrofalno stanje na berzi rada... Ali opet guras, uvek imas neku ideju pred sobom, bice bolje, bice, videce neko rad, trud... I onda dodje do te granice kad vise ne pomaze ni rad ni trud, jer shvatis da firma propada i da se nece izvuci... Opet, do novog posla nadjes zanimaciju, upises npr. specijalizaciju i zanimas se, konacno slusas nesto sto volis... Ali opet fali posao... I opet nesto nadjes i opet u firmi koja tavori... Onda odjednom izleti nesto sto zvuci dobro, cak iako se vracas u svoj grad, neka je, na neko vreme, dobra prilika, dobra odskocna daska... krene fino i opet odjednom firma u propast. Jbte, pomislim, da li to ja nosim losu karmu za firme!?! Ali nije poenta sve ovo - previse uvoda :) Poenta koju hocu da kazem je... Kad sve izgleda kao da je super, kad ti nosi osmeh na licu i sve ostale stvari su ti nekako lepe. Cveta posao, druzenje na sve strane, ljubav... pa ljubavi i nema toliko, ali je ima dovoljno, a i ne treba ti previse, dobro ti je... A onda sve stane. A kad stane jedno (a meni je trenutno najbitniji posao, jbga, od necega treba da se zivi, da ne zavisis od roditelja), kao da sve nekako stane. Jos ovo ucmalo vreme, ljudi koji se zavuku u svoje kuci, ja koja ne znam sta da radim od sebe, pa prespavam pola dana, izgubim nit i sa osecanjima. Nema ni ONOG MALOG da me porukom oraspolozi (kao da je i njemu neka ravnina dosla...) Cimas se, pokusavas nesto, ali niodakle nekog znaka da ce se nesto promeniti, a ti i dalje cekas taj znak. I nisi prisutan. Uhvatim sebe da od kad se probudim, prebuljim u ovaj komp, a da nista pametno ne radim. Kakav ruzan period! A ne znas odakle da ga promenis. Nekako tones u sebe, kad znas da u ovo doba treba da si hiperaktivna, nasmejana devojka u potrazi za novim pricama koje ce tvoju karijeru i tvoje JA zadovoljavati. A kazu i Saturn taj gadni, nikako da mi izadje iz znaka. Haha. Sta hocu da kazem? Hocu, bre, da kazem da se nadam, da ce konacno, to kruzenje u prirodi i u mom zivotu poslednjih godina konacno krenuti u spiralu koja ce uzbrdo da se penje, da zasja i obasja. Pa, valjda nesto i mora posle ovakvog perioda. Ja mrzim kruzenje, mrzim smene. Ja sam navikla, ja samo umem uzbrdo da se penjem, nek je i polako, ali samo uzbrdo. DAj, vise bre! (e, ispricah se ja propisno i izfilozofirah za 5 minuta, sta cu kad imam vremena. odoh da odgledam koji film jos dok sunce zubatno ne izadje)

Bog rece magarcu: Ti ces se zvati magarac. Ti ces rintaciti po celi dan i zvace te glupim. Ziveces 20 godina. Magarac odgovori: Uh, to ne zvuci kao dobar zivot. Mogu li ja da zivim 5 godina? I Bog pristane. Onda je Bog stvorio psa. Bog rece... psu: Ti ces se zvati pas, ziveces kao potcinjena zivotinja, ziveces od ostataka sa stola i cuvaces kucu. Ziveces 35 godina. Pas odgovori: Mogu li ja onda da... zivim 15 godina? I Bog pristane. Onda je Bog stvorio papagaja. Bog rece papagaju: Ti ces se zvati papagaj. Sedeces u uglu dnevnog boravka, ponavljaces sve sto ljudi kazu, i iritiraces svakoga. Ziveces 75 godina. Papagaj odgovori: A kako bi bilo da ja zivim samo 50 godina? I Bog pristane. I onda je Bog stvorio muskarca⦠Bog rece muskarcu: Ti ces biti ljudsko bice, muskarac, i ziveces odlican zivot. Ti ces biti mudar i pametan, i vladaces i odlucivati na ovom svetu. Ziveces 20 godina. Muskarac odgovori: To zvuci kao jako dobar zivot, al zar ne bi mogao ziveti malo duze? (ovde je muskarac po prvi put iskoristio svoju inteligenciju.) Mogu li dobiti onih 15 godina sto magarac nije hteo, onih 20 sto ih je pas odbio i onih 25 sto papagaj nije zeleo? I Bog pristane. Zato muskarac zivi odlican zivot dok ne napuni 20 godina. Onda se ozeni. Sledecih 15 godina rintaci po celi dan i zovu ga glupim. Onda dobije decu, zivi od ostataka sa stola i cuva kucu sledecih 20 godina. Zadnjih 25 godina sedi u uglu dnevnog boravka, ponavlja sve sto drugi kazu i iritira svakog! :D

Ako vam padne na pamet da odete u selo Štitkovo (a neće sigurno, već samo možete da zalutate), zamislite se dobro. Kakvo mesto moze biti okruženo planinama Mučanj, Jadovnik i Čemernica, a zaseoci su Trudovo i Smudinoge!?! Tu ju bila poslednja turska kula, u njoj je bilo poslednje utočište četnika u II sv. ratu, a posle njih Udbina mučionica. Spas: poneti flašu rakije, zajahati konja (ima ih u izobilju) i uživati u prirodi dalje od sablasnog centra s Udbinom mucionicom. Ili provesti dan s drvosečama iz Bosne, trojicom divne braće i teta Milicom koja im sprema hranu. Videti toliko teškog rada i toliko poštenja i pozitivnih misli na jednom mestu, leči od zlovolje.

Ja i on (deo prepiske): - Uspeh ti se u ocima vidi. - Jest' vala, umem i ocima da glumim. - Ljudi citaju iz ociju. - Ja cenim nadljude, oni znaju citati i iza ociju. - Je l'? Znas nekog takvog? - Verujem da ce se pokazati! - Aham! :P

KAZU DA POSLE KISE DODJE SUNCE. A KOD MENE TO NEKAKO NIKAKO TAKO. ONO SUNCE KOD MENE TOLIKO UPRZI JAKO, TOLIKO SIJA I GREJE, DA CINI TI SE NISTA NE MOZE DA GA OMETE. A ONDA ODJEDNOM, SAMO GRUNE TAKVA OLUJA, I SVE STO TE UGREJALO, ODJEDNOM ZALEDI. I CINI SE NIKAKO DA POSLE SUNCE MOZE DA PROVIRI IZA OBLAKA I MAGLE KOJU OLUJA OSTAVI ZA SOBOM...

- Otkad ono beše imam svest o sebi kad porastem, zamišljah se u crnom džipu (range rover, grand cherokee, nisan patrol...), na sedištu pored crni rotvajler i ja crna furamo kroz grad. Nekog crnog frajera samo usput da pokupimo. - Ako razmišljaju na vreme, cure nabave prvo psa, pa ostalo dodje. - Kod mene obrnuto: znam jedno crno momče s crnim džipom... Još kad bi rota imao... Napravila bih kompromis i pristala na postojanje jednog jedinog, redovnog crnog frajera u našim životima. - Kad bi rota nabavio to bi bilo kao da se krug zatvara, baš kao prsten. - To je to, udaću se za njega. P.S. Potpuno obrnutim redom (tako kad srce radi, a ne mozak)prvo sam se zaljubila u to crno momče. Onda je to crno momče skoro kupilo crni džip... Auh, pomislih! A vidim da posmatra i neke rotove... I to crno momče ne zna za moje maštarije kad porastem. Ali ako bi stvarno kupio i rota, pa kud ću onda ja, šta ću onda ja, samo da mu dođem i kažem, ja došla, ja ti predodređena... :-D P.P.S. Ma slučajno mi ovo pade na pamet, ali kad se poklopi... Bih ja za njega i da nema ni parče zemlje svoje. Bih i za njegove dve ruke. I za njegov osmeh. Samo kad bi to on znao!

Koliko su naši simboli zaista naši? Ovog 17. avgusta, srpska zastava, grb i himna, otkada su obnovljene i usvojene, pune sedmu godinu. Bez ozbiljnih zahteva za promenom. Na njihovo konačno usvajanje čekalo se od raspada Jugoslavije skoro 15 godina. Probleme s definisanjem nacionalnih simbola, imale su i ostalih pet država. Sve one su pocepale Titovu građevinu po granicama nacija, naroda, vera… I iz svog tog haosa morale su se izvući kao posebne, jedinstvene stvarajući svoj nacionalni identitet, odričući se društva socijalne privrede i simbola “bratstva i jedinstva” – onih baklji u plamenu, žita i petokrake. Nigde kao u Jugoslaviji nisu narodi tako blisko delili istoriju, a nigde kao ovde nisu nastojali biti drugačiji, različiti od onih drugih i bolji od onih gorih! Još za vreme rata izvlačili su svoje simbole iz zapećka istorije, dvoglavog orala, krst s ocilima, šahovice, ljiljane… Posle 20 godina od raspada - Slovenija je jedina članica Evropske Unije i pored svoje zastave, na kojoj se vije grb Triglava i Celjskih zvezda, vije se i i zastava EU i čuje se Oda radosti. Pre ulaska u EU, želeli su da promene izgled grba i zastave zbog neprepoznatljivosti. “Javnost u Eu nas često mesa sa Slovačkom. Kad počneš da im objašnjavaš da nismo deo bivše Čehoslovačke, već one s ruba Balkana, onda siđeš s konja na magarca”, objašnjavao je dr Janez Potočnja, šef pregovaračke grupe u pregovorima s EU. Mešaju njihovu zastavu sa slovačkom: Slovenija Slovenci ne zaboravljaju epizodu kad se Buš mlađi pohvalio da je primio u posetu “slovačkog premijera Drnovšeka”. Da ne pominjemo reportaže iz “Ljubljane, glavnog grada Slovačke” i to što je predsednik Kučan čak i u zemljama u okruenju slušao zvuke slovačke himne.A i grb je kritikovan da liči bilo kom grbu planinskog društva. Hrvatski grb i zastava, za razliku od slovenačkih, su sigruno prepoznatljivi–krasi ih šahovnica čije je prvo polje crveno, da bi se napravila razlika od NDH šahovnice čije je prvo polje bilo belo. Postoje dve tumačenja postojanja šahovnice kod Hrvata. Jedna verzija kaže da je jedan imućni Dubrovčanin 1595.godine trebalo da bude odlikovan ordenom viteza Reda Santijaga, ali je morao da dokaže plemićko poreklo, te je potplatiojednog biskupa da mu overi lažni grbovnik, pa je u celoj toj zbrci ubacio i grb cara Dušana na kojem su bile prikazane teritorije na kojima je vladao , uključujući i hrvatsku šahovnicu. Druga verzija je da je ona doneta sa Habzburzima i preslikana sa dvoglavog orala urađenog u crveno belim kockama kao simbola češko-moravskog grba. Nad šahovnicom se nalazi i pet malih štitova – najstariji grb Hrvatske, grbovi Dubrovačke republike, Dalmacije, Istre i Slavonije – čime ističu svoje vekovno postojanje. Fali im jedino grb iz perioda SFRJ. Ili tada možda nisu postojali?! BiH je država ti konstitutivna naroda, dva entiteta, distrikta, trinaest vlada, sedam predsednika… Takva rasturena građanskim ratom, a osuđena da ponovo bude zemlja zaraćenih naroda, nastavila je i u miru da ratuje, obaranjem simbola entiteta i neslaganjem oko državnih. Za vreme rata se vijorila zastava prvog bosanskog kralja Tvrtka Kotromanića, ali je kao takva bila simbol samo Bošnjaka. Ostala dva naroda je nisu prihvatali i dugo je traženo kompromisno rešenje. Ipak, posle neuspelih pokušaja, 1998.godine visoki predstavnik Westendorp nametnuo je sadašnju, novokomponovanu zastavu, bez veze sa ikakvom bosanskom tradicijom. Kažu da tamno plavo polje na kom je žuti trougao simbolizuje Bosnu, uglovi trougla tri naroda, a zvezdice Evropu. Kažu duhovitiji i da je izgled zastave precrtan sa Westendorpove šoljice za čaj. I himna Jedna i Jedina koju je napisao Dino Merlin ukinuta je jer nije odgovarala Srbima i Hrvatima. Slična situacija je u entitetima… uvek se jedan od naroda bunio da nije dovoljno predstavljen. Očigledno da nema veze sa logikom, već je pitanje sentimenta i strasti. A ako nema sentimenta, pa i na dršku od metle se može okačiti krpa i njom mahati. SR Jugoslavija – SCG i preostale Srbija i Crna Gora u njoj, ostale su da se bore sa starim simbolima, nikako nisu izglasavani novi grbovi, nova zastava… Himni “Hej, Sloveni” se zviždalo, a nikako se nova nije usvajala. Sva privremena rešenja su bila žalosna kombinacija srpskih i crnogorskih motiva i nisu se nikako primili u narodu. Do 2004. kad su zvanično usvojeni sadašnji orlovi, zastave i himna. Utom se i CG odvojila i okitila zastavom dinastije Petrovića. Makedonija je još i najubogija. Udžbenički primer mlade nacije sa slabim i nerazvijenim državnim identitetom. Jedina mora zbog Grčke da nosi naziv bivše jugoslovenske zemlje i da se bori za svoj identitet nasuprot Bugarskoj koja joj to osporava. Zastavu s Vergilijinim suncem (zvezda-iskopina u severnoj Grčkoj, smatra se da je pripadala Filipu Makedonskom) su joj Grci osporili, te nova zastava ima sunce i dalje samo sa osam zraka – dovoljno različitu da se udovolji Grcima. Gledajući kroz prizmu retradicionalizacije, SFRJ i njena ideologija i simbolika nekima danas izgleda kao istorijski incident. I ne samo to. Čini se da Južni Sloveni nisu imali sreće (ili pameti) da u poslednja dva veka sastave ni pedeset godina kontinuiteta u bilo kom smislu. Pod nazivima kneževina i kraljevina, opstajale su nekoliko decenija.Republike su nastale iz komunističke prakse, pa je petokraka “kao zakrpa” izdržala samo koju godinu preko pola veka.U opštoj idejnoj, političkoj i istorijskoj konfuziji u kojoj se jugoslovensko društvo našlo i rasrešavalo dileme ratom, narodi su se vratili istraživanjima svoje prošlosti zarad identifikovanja budućnosti. Ka što većoj dozi razlikovanja posegle su sve republike. Poziva se na što starije postojanje, Slovenci se čak pozivaju na svoje vojvodstvo Karantiniju, Makedonci na cara Samuila, a Crnogorci na Duklju. Da li se zaista ne razumemo? Hrvati su dobili hrvatski jezik uz nasilno menjanje reči, vratili svoju istorijsku šahovnicu, stavili štitove svojih istorijskih republika, a “slučajno” mesto nije zaslužio grb iz socijalističkog perioda. Sama Slovenija, koja zna da nikada nije imala svoju državu, zadržala je preuređen simbol iz jugoslovenskog perioda, ali se bori sa prepoznatljivošču. Uvela je obavezu isticanja svuda nacionalnih simbola i obrazovanje đaka kroz “državljansko vaspitanje”. U zahtevu ka nacionalnoj posebnosti i razlikovanju od Srbije, Crnogorci su progovorili “maternji jezik” uveli poneko slovo, posvetlili plavu boju trobojke, pa je onda i ukinuli, a srebrnog orla pozlatili i našli mu gnezdo na crvenoj podlozi. Bosni je nametnut neutralni grb i zastava, himna bez reči i čini se da nikom i ne prirastaju za srce, sem Bošnjacima koji nemaju drugog izbora. Osim da nose tursku zastavu, kad ista igra protiv Hrvatske i Srbije. Nad Makedonijom se stalno vije neki barjak i preti – što Grčki, što Bugarski, jedni ne priznaju teritoriju, jedni narod. Čini se da su Srbi povukli u toj “istorijskoj” bici, pokušavajući da ulogu kolektivnog krivca i poraženog iz rata preobrate u ulogu države bez pretenzija. U Srbiji su pre zvaničnog usvajanja pitalo koliko to mi vrsta zastava imamo? Pred Skupštinom se vijorilo pet srpskih i dve jugoslovenske. Pred zgradom predsedništva Srbije je bila jedna zastava, u velikoj Sali druga, na stolu predsednika parlamenta treća, Srbima u Hrvatskoj predataje četvrta, u Republici Srpskoj je peta, u Bujanovcu i Preševu šesta, sasvim drugog miljea… Velika država, velikih protivurečnosti, ali je većina isticala Jugoslovenstvo u odnosu na svoju republiku. Sad je šest država, šest različitih jezika od kojih su četiri identična, sa drugačijim narečjima, ali i nazivima, jedni ubacuju nova slova, drugi izmišljaju reči, treći ubacuju turske i arapske… A ipak, Srbi pevaju himnu koju je napisao Slovenac, hrvatsku napisao Srbin, a slovenačku slovenac srpski patriota. Bošnjaci se ponose zlatnim ljiljanom sa štita Tvrtka Kotromanića koji se venčao u Mileševi i proglasio se kraljem Srbije i Bosne, a Srbi iz Bosne su ga izbacili sa svog prethodnog grba iako na grbu Srbije postoji. A svi ti grbovi su još i postojali na Dušanovom grbovniku. Nismo li previše saživeli jedni s drugima i izmešali sve ili smo izmešali zato sto hoćemo da pobegnemo jedni od drugih?