Da reci su mrva - pekaru imam, nahranicu gladne...

Kad covek krene da izvestava sa takmicenja osnovaca u znanju o saobracaju, pa ne ponese dokumenta, ne ukljuci svetla, ne sveze pojas, ne ukljuci zmigavce na skretanje 800m od kuce i ne vidi auto na 15 metara. A sve to vidi pandur! Otkud li pandur na regulisanju saobracaja!?! -Jesi li ti zaljubljena ili spavas jos? -Kako necu spavati, pa tek je 12 sati!!! P.S. I onda udjes u kafanu da te neka rakijica razdrma.

- Ima li kakav frajer? - A gde, lepa moja, radim 20 sati od kad je pocela ova predizborna kampanja, nemam vremena ni na sebe da mislim! A dodje onda slobodan dan i svasta se coveku uvrze u glavu, a da nije posao. Izvuce sve one likove najsvezije, a zapostavljene. Seti se da je zivo, emotivno, a ne samo poslovno bice. Pa ga tako stisnu neke ceznje, tuge i nedostajanja. Preturi po glavi, srcu i dusi, sve ono sto je trebao da preturi onda kad se i desilo. Dodju vremena, kad se svaka boljka, koliko god je odlagao, mora odbolovati. Dokon mozak, djavolje igraliste! P.S. Sreca, pa je ujutru ponedeljak.

"Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge i osetimo se nesrećni i krivi." DESANKA MAKSIMOVIC

Nekako, ceo svet je priroda. U njoj sve kruzi. I kako u prirodi kruzi tako, analizirajuci sve drustvene stvari, shvatis da ipak sve krug, krug, vrtlo, spirala, ali opet krug, pa ma kako bio visociji i rastao. I da su sve stvari smenjive. Kao ona poslovica koja kaze da posle kise dolazi sunce. Kao sto belo nije dovoljno belo bez crnog. Kad gledam svoj zivot unazad, koliko god da je bio lud (pozitivno) uvek je imao neku logicnu i uzlaznu putanju. Lepo odrastanje, iz malog mesta, u vece, pa jos vece, skola kako treba, sve redovno, ljubavi kako treba u odredjenim godinama, zabave uvek, putovanja... Svega. Na vreme (ja jos i pre vremena, u pocetku tog puberteta, koji smatram da nije ni postojao kod mene) naucim da uvek pakujem sve u lepse boje. I da se ne treba nervirati kad ne mozes da pomognes, jer od toga samo boli zeludac. Ipak, dodje tako neko vreme... Zavrsis fakultet, sve kako treba, i onda posao, i onda ekonomska kriza i onda katastrofalno stanje na berzi rada... Ali opet guras, uvek imas neku ideju pred sobom, bice bolje, bice, videce neko rad, trud... I onda dodje do te granice kad vise ne pomaze ni rad ni trud, jer shvatis da firma propada i da se nece izvuci... Opet, do novog posla nadjes zanimaciju, upises npr. specijalizaciju i zanimas se, konacno slusas nesto sto volis... Ali opet fali posao... I opet nesto nadjes i opet u firmi koja tavori... Onda odjednom izleti nesto sto zvuci dobro, cak iako se vracas u svoj grad, neka je, na neko vreme, dobra prilika, dobra odskocna daska... krene fino i opet odjednom firma u propast. Jbte, pomislim, da li to ja nosim losu karmu za firme!?! Ali nije poenta sve ovo - previse uvoda :) Poenta koju hocu da kazem je... Kad sve izgleda kao da je super, kad ti nosi osmeh na licu i sve ostale stvari su ti nekako lepe. Cveta posao, druzenje na sve strane, ljubav... pa ljubavi i nema toliko, ali je ima dovoljno, a i ne treba ti previse, dobro ti je... A onda sve stane. A kad stane jedno (a meni je trenutno najbitniji posao, jbga, od necega treba da se zivi, da ne zavisis od roditelja), kao da sve nekako stane. Jos ovo ucmalo vreme, ljudi koji se zavuku u svoje kuci, ja koja ne znam sta da radim od sebe, pa prespavam pola dana, izgubim nit i sa osecanjima. Nema ni ONOG MALOG da me porukom oraspolozi (kao da je i njemu neka ravnina dosla...) Cimas se, pokusavas nesto, ali niodakle nekog znaka da ce se nesto promeniti, a ti i dalje cekas taj znak. I nisi prisutan. Uhvatim sebe da od kad se probudim, prebuljim u ovaj komp, a da nista pametno ne radim. Kakav ruzan period! A ne znas odakle da ga promenis. Nekako tones u sebe, kad znas da u ovo doba treba da si hiperaktivna, nasmejana devojka u potrazi za novim pricama koje ce tvoju karijeru i tvoje JA zadovoljavati. A kazu i Saturn taj gadni, nikako da mi izadje iz znaka. Haha. Sta hocu da kazem? Hocu, bre, da kazem da se nadam, da ce konacno, to kruzenje u prirodi i u mom zivotu poslednjih godina konacno krenuti u spiralu koja ce uzbrdo da se penje, da zasja i obasja. Pa, valjda nesto i mora posle ovakvog perioda. Ja mrzim kruzenje, mrzim smene. Ja sam navikla, ja samo umem uzbrdo da se penjem, nek je i polako, ali samo uzbrdo. DAj, vise bre! (e, ispricah se ja propisno i izfilozofirah za 5 minuta, sta cu kad imam vremena. odoh da odgledam koji film jos dok sunce zubatno ne izadje)

Bog rece magarcu: Ti ces se zvati magarac. Ti ces rintaciti po celi dan i zvace te glupim. Ziveces 20 godina. Magarac odgovori: Uh, to ne zvuci kao dobar zivot. Mogu li ja da zivim 5 godina? I Bog pristane. Onda je Bog stvorio psa. Bog rece... psu: Ti ces se zvati pas, ziveces kao potcinjena zivotinja, ziveces od ostataka sa stola i cuvaces kucu. Ziveces 35 godina. Pas odgovori: Mogu li ja onda da... zivim 15 godina? I Bog pristane. Onda je Bog stvorio papagaja. Bog rece papagaju: Ti ces se zvati papagaj. Sedeces u uglu dnevnog boravka, ponavljaces sve sto ljudi kazu, i iritiraces svakoga. Ziveces 75 godina. Papagaj odgovori: A kako bi bilo da ja zivim samo 50 godina? I Bog pristane. I onda je Bog stvorio muskarca⦠Bog rece muskarcu: Ti ces biti ljudsko bice, muskarac, i ziveces odlican zivot. Ti ces biti mudar i pametan, i vladaces i odlucivati na ovom svetu. Ziveces 20 godina. Muskarac odgovori: To zvuci kao jako dobar zivot, al zar ne bi mogao ziveti malo duze? (ovde je muskarac po prvi put iskoristio svoju inteligenciju.) Mogu li dobiti onih 15 godina sto magarac nije hteo, onih 20 sto ih je pas odbio i onih 25 sto papagaj nije zeleo? I Bog pristane. Zato muskarac zivi odlican zivot dok ne napuni 20 godina. Onda se ozeni. Sledecih 15 godina rintaci po celi dan i zovu ga glupim. Onda dobije decu, zivi od ostataka sa stola i cuva kucu sledecih 20 godina. Zadnjih 25 godina sedi u uglu dnevnog boravka, ponavlja sve sto drugi kazu i iritira svakog! :D

Ako vam padne na pamet da odete u selo Štitkovo (a neće sigurno, već samo možete da zalutate), zamislite se dobro. Kakvo mesto moze biti okruženo planinama Mučanj, Jadovnik i Čemernica, a zaseoci su Trudovo i Smudinoge!?! Tu ju bila poslednja turska kula, u njoj je bilo poslednje utočište četnika u II sv. ratu, a posle njih Udbina mučionica. Spas: poneti flašu rakije, zajahati konja (ima ih u izobilju) i uživati u prirodi dalje od sablasnog centra s Udbinom mucionicom. Ili provesti dan s drvosečama iz Bosne, trojicom divne braće i teta Milicom koja im sprema hranu. Videti toliko teškog rada i toliko poštenja i pozitivnih misli na jednom mestu, leči od zlovolje.

Ja i on (deo prepiske): - Uspeh ti se u ocima vidi. - Jest' vala, umem i ocima da glumim. - Ljudi citaju iz ociju. - Ja cenim nadljude, oni znaju citati i iza ociju. - Je l'? Znas nekog takvog? - Verujem da ce se pokazati! - Aham! :P

KAZU DA POSLE KISE DODJE SUNCE. A KOD MENE TO NEKAKO NIKAKO TAKO. ONO SUNCE KOD MENE TOLIKO UPRZI JAKO, TOLIKO SIJA I GREJE, DA CINI TI SE NISTA NE MOZE DA GA OMETE. A ONDA ODJEDNOM, SAMO GRUNE TAKVA OLUJA, I SVE STO TE UGREJALO, ODJEDNOM ZALEDI. I CINI SE NIKAKO DA POSLE SUNCE MOZE DA PROVIRI IZA OBLAKA I MAGLE KOJU OLUJA OSTAVI ZA SOBOM...